Virtuelno predavanje “From the first to the second generation of Eurocode 8 for seismic design of concrete buildings" održano je 25.5.2022. godine od 16:00-17:00 putem Zoom platforme. Predavač je bio Prof. dr Michael N. Fardis sa Univerziteta Patras u Grčkoj, doajen zemljotresnog inzenjerstva koji je značajno doprineo razvoju Evrokoda 8. Predavanju je prisustvovalo oko 60 učesnika.
U nastavku se nalazi abstrakt predavanja, biografija predavača, snimak i slajdovi sa predavanja kao i pitanja učesnika i odgovori predavača.
Abstrakt
Evolucija Eurokoda 8 od prve do druge generacije kao evropskog standarda predstavlja značajno proširenje obima seizmičkih propisa za projektovanje betonskih zgrada, uz istovremene smelé korake ka pojednostavljenju, praktičnosti, lakoći upotrebe i ekonomičnosti. Ukupan koncept projektovanja postaje racionalniji, sa pomakom ka transparentnom pristupu zasnovanom na performansama i udaljavanjem od proizvoljnih propisnih pravila. Značajne promene u odredbama za projektovanje strukturnih zidova, naročito u pogledu smičućih sila, omogućiće širu i ekonomičniju primenu zidnih sistema ili njihovih ekvivalenata u obliku dualnih sistema za seizmičku otpornost srednje i visoko spratnih betonskih zgrada. Komparativna primena na reprezentativne primere ovakvih zgrada istaknuće razlike između dve generacije Eurokoda 8 i demonstrirati prednosti koje donosi druga generacija.
Predavač
Dr Michael Fardis je profesor emeritus na Građevinskom odeljenju Univerziteta u Patrasu, Grčka. Počasni je predsednik Međunarodne federacije za strukturni beton (fib), gde je ranije bio predsednik (2009–2010), potpredsednik (2007–2008) i član predsedništva (2002–2012). Takođe je počasni član Međunarodnog udruženja za zemljotresno inženjerstvo (IAEE) i bio je direktor IAEE od 2012. do 2021. godine. Poseduje master diplome iz građevinskog inženjerstva (1977) i nuklearnog inženjerstva (1978) kao i doktorat iz strukturnog inženjerstva (1979), sve sa Massachusetts Institute of Technology (MIT), gde je do 1983. godine predavao na Građevinskom odeljenju, dostigavši zvanje vanrednog profesora. Član je dopisni član Meksičke akademije inženjerstva. Od 2013. godine aktivno učestvuje u razvoju druge generacije Eurokodova kao evropskih standarda, kao potpredsednik CEN/TC250 „Strukturni Eurokodovi“. Predvodio je razvoj prve generacije Eurokoda 8 „Projektovanje konstrukcija otpornim na zemljotrese“ kao predsednik CEN/TC250/SC8 (1999–2005). Od januara 2016. je urednik časopisa „Earthquake Engineering & Structural Dynamics“. Pre toga bio je pomoćni urednik časopisa „Bulletin of Earthquake Engineering“ i član uredničkih odbora tog i još dva časopisa: „Earthquake Spectra“, „Journal of Earthquake Engineering“ i „Earthquakes and Structures“. Takođe je član uredničkog odbora časopisa „Structural Concrete“. Autor je knjige „Seismic Design, Assessment and Retrofitting of Concrete Buildings“ (Springer, 2009), glavni autor knjige „Seismic Design of Concrete Buildings per Eurocode 8“ (Taylor & Francis, CRC Press, 2015) i vodič za projektante „Designers’ Guide to EN1998-1 and EN1998-5: Eurocode 8 – Seismic actions, buildings, foundations & retaining structures“ (ICE Publishing 2005, 2011; preveden na italijanski od strane EPC Editore, 2011, na grčki od Kleidarithmos, 2011 i na ruski od MΓCY, 2013). Koautor je „Designers’ Guide to EN1998-2: Eurocode 8 – Bridges“ (ICE Publishing 2012) i autor ili koautor oko 35 poglavlja u međunarodnim knjigama. Bio je urednik ili kourednik četiri knjige koje je Springer objavio u periodu od 2010. do 2013. godine. Objavio je oko 100 radova u međunarodnim časopisima i više od 160 radova na međunarodnim konferencijama (među kojima su i ključna predavanja i pozvani govori). Njegove publikacije imaju oko 10.500 citata u Google Scholar i oko 4.800 u Scopusu. Dobitnik je Wason medalje Američkog instituta za beton za najbolji rad u oblasti materijala (1993). Bio je predsednik Naučnih odbora 3. fib kongresa u Vašingtonu (2010) i fib simpozijuma „Concrete: 21st Century Superhero – Building a Sustainable Future“ u Londonu (2009), kao i Organizacijskog odbora fib simpozijuma „Concrete Structures in Seismic Regions“ u Atini (2003). Koordinirao je evropske istraživačke projekte: „Seismic Performance Assessment & Rehabilitation – SPEAR“ (2001–2005, 1.344.442 €), „Advanced Centre of Excellence in Structural & Earthquake Engineering – ACES“ (2008–2012, 1.100.000 €) i „Seismic Engineering Research Infrastructures for European Synergies – SERIES“ (2009–2013, 8.700.000 €).
Snimak predavanja
Virtuelno predavanje “From the first to the second generation of Eurocode 8 for seismic design of concrete buildings" održano je 25.5.2022. godine od 16:00-17:00 putem Zoom platforme. Predavač je bio Prof. dr Michael N. Fardis sa Univerziteta Patras u Grčkoj, doajen zemljotresnog inzenjerstva koji je značajno doprineo razvoju Evrokoda 8. Predavanju je prisustvovalo oko 60 učesnika.
U nastavku se nalazi abstrakt predavanja, biografija predavača, snimak i slajdovi sa predavanja kao i pitanja učesnika i odgovori predavača.
Abstrakt
Evolucija Eurokoda 8 od prve do druge generacije kao evropskog standarda predstavlja značajno proširenje obima seizmičkih propisa za projektovanje betonskih zgrada, uz istovremene smelé korake ka pojednostavljenju, praktičnosti, lakoći upotrebe i ekonomičnosti. Ukupan koncept projektovanja postaje racionalniji, sa pomakom ka transparentnom pristupu zasnovanom na performansama i udaljavanjem od proizvoljnih propisnih pravila. Značajne promene u odredbama za projektovanje strukturnih zidova, naročito u pogledu smičućih sila, omogućiće širu i ekonomičniju primenu zidnih sistema ili njihovih ekvivalenata u obliku dualnih sistema za seizmičku otpornost srednje i visoko spratnih betonskih zgrada. Komparativna primena na reprezentativne primere ovakvih zgrada istaknuće razlike između dve generacije Eurokoda 8 i demonstrirati prednosti koje donosi druga generacija.
Predavač
Dr Michael Fardis je profesor emeritus na Građevinskom odeljenju Univerziteta u Patrasu, Grčka. Počasni je predsednik Međunarodne federacije za strukturni beton (fib), gde je ranije bio predsednik (2009–2010), potpredsednik (2007–2008) i član predsedništva (2002–2012). Takođe je počasni član Međunarodnog udruženja za zemljotresno inženjerstvo (IAEE) i bio je direktor IAEE od 2012. do 2021. godine. Poseduje master diplome iz građevinskog inženjerstva (1977) i nuklearnog inženjerstva (1978) kao i doktorat iz strukturnog inženjerstva (1979), sve sa Massachusetts Institute of Technology (MIT), gde je do 1983. godine predavao na Građevinskom odeljenju, dostigavši zvanje vanrednog profesora. Član je dopisni član Meksičke akademije inženjerstva. Od 2013. godine aktivno učestvuje u razvoju druge generacije Eurokodova kao evropskih standarda, kao potpredsednik CEN/TC250 „Strukturni Eurokodovi“. Predvodio je razvoj prve generacije Eurokoda 8 „Projektovanje konstrukcija otpornim na zemljotrese“ kao predsednik CEN/TC250/SC8 (1999–2005). Od januara 2016. je urednik časopisa „Earthquake Engineering & Structural Dynamics“. Pre toga bio je pomoćni urednik časopisa „Bulletin of Earthquake Engineering“ i član uredničkih odbora tog i još dva časopisa: „Earthquake Spectra“, „Journal of Earthquake Engineering“ i „Earthquakes and Structures“. Takođe je član uredničkog odbora časopisa „Structural Concrete“. Autor je knjige „Seismic Design, Assessment and Retrofitting of Concrete Buildings“ (Springer, 2009), glavni autor knjige „Seismic Design of Concrete Buildings per Eurocode 8“ (Taylor & Francis, CRC Press, 2015) i vodič za projektante „Designers’ Guide to EN1998-1 and EN1998-5: Eurocode 8 – Seismic actions, buildings, foundations & retaining structures“ (ICE Publishing 2005, 2011; preveden na italijanski od strane EPC Editore, 2011, na grčki od Kleidarithmos, 2011 i na ruski od MΓCY, 2013). Koautor je „Designers’ Guide to EN1998-2: Eurocode 8 – Bridges“ (ICE Publishing 2012) i autor ili koautor oko 35 poglavlja u međunarodnim knjigama. Bio je urednik ili kourednik četiri knjige koje je Springer objavio u periodu od 2010. do 2013. godine. Objavio je oko 100 radova u međunarodnim časopisima i više od 160 radova na međunarodnim konferencijama (među kojima su i ključna predavanja i pozvani govori). Njegove publikacije imaju oko 10.500 citata u Google Scholar i oko 4.800 u Scopusu. Dobitnik je Wason medalje Američkog instituta za beton za najbolji rad u oblasti materijala (1993). Bio je predsednik Naučnih odbora 3. fib kongresa u Vašingtonu (2010) i fib simpozijuma „Concrete: 21st Century Superhero – Building a Sustainable Future“ u Londonu (2009), kao i Organizacijskog odbora fib simpozijuma „Concrete Structures in Seismic Regions“ u Atini (2003). Koordinirao je evropske istraživačke projekte: „Seismic Performance Assessment & Rehabilitation – SPEAR“ (2001–2005, 1.344.442 €), „Advanced Centre of Excellence in Structural & Earthquake Engineering – ACES“ (2008–2012, 1.100.000 €) i „Seismic Engineering Research Infrastructures for European Synergies – SERIES“ (2009–2013, 8.700.000 €).
Snimak predavanja
